I zato, kad voli tebe, ona želi sve sa tobom. I želi celog tebe. Uzalud se grčiš, pokušavajući da se predstaviš boljim nego što jesi, uzalud glancaš oklope, mačeve, štitove i kacige – nju istinski zanimaš samo kad si go, sa svim svojim mekanim delovima, lošom kožom, stomakom koji pokušavaš da uvučeš, leđima punim dlaka i mitesera (srediće ti to ona, svaka žena je rođeni kozmetičar). Nju zanima koliko sme da pritisne granice tvog ega i da li pod tim pritiskom pokazuješ elastičnost ili pucaš, ona hoće da zna tvoje najveće strahove, tvoje blamove, tvoje snove i tajne želje, poraze i pobede, o čemu si maštao kad si bio mali, ko te je najviše povredio, kome si oprostio, a kome nisi. Zanima je kakvi su ljudi tvoji prijatelji, tvoja porodica, tvoje bivše. Kakav si kad se razboliš. Kad se naljutiš. Kad se uplašiš za sebe. Kad se uplašiš za nju. Koliko si sebičan, koliko velikodušan. Koji su tvoji izgovori, koje su tvoje istine, a koje laži.
Ukratko, ona često želi da zna o tebi više nego što sam znaš o sebi i onda moraš da misliš, da promišljaš, da se zagledaš u sebe – i zbog toga si joj možda zahvalan, jer te upućuje da otkriješ sebe, ili te zbog toga baš nervira, jer te remeti i tera da izađeš iz zone komfora, a nemanje svesti o sebi je uvek veoma udobno. I onda ti se čini da nisi dovoljno dobar. Osećaš se kao da te izvlači iz oklopa i belog i ranjivog razgleda na svetlosti sunca. Ona to i čini. Jer te tako upoznaje. Jer te shvata ozbiljno. Jer joj je stalo do tvoje dobrobiti. Jer želi da zna kako da te podrži, kako da ti pomogne i da bude uvek uz tebe, na način koji će tebi najviše prijati.
