Ona to ne zna i ti to ne znaš, ali možda možeš da pretpostaviš, ako je pažljivo posmatraš i ako ti je stalo da znaš i razumeš kako se ona oseća. Možeš da je ohrabriš, a možeš i prvi da izgovoriš reči koje obećavaju i obavezuju – jer kad jednom kažeš „volim te“ posle ne možeš da kažeš „šalio sam se“.
A ona se ne šali sa osećanjima. Možeš da je provališ upravo po tom variranju smisla za humor, recimo. Kad se oseća nečim pogođena, postaje cinična i glumi kul ribu – možda to radi dosta ubedljivo i možda je čak i vrlo zabavna kad je takva, ali neka ti ne bude strana pomisao da ona samo poseže za štitom, prvim koji joj je pri ruci i da umesto da pokaže da joj nešto smeta i da je povređena, ona se ponaša kao da je potpuno iznad toga, spremna da se podsmeva svim romantičnim osećanjima, kao i konceptu veze i muško-ženskih odnosa. Pametne devojke to često rade, kad ih nešto pogađa, a one to ne žele da pokažu – prosto upotrebe oštricu svoje pameti i britku sablju svog jezika i samo seku sve oko sebe. Ako išta osećaš i ako ti je stalo, prepoznaćeš u tom cinizmu gorčinu, bol i slabost koju ona po svaku cenu želi da sakrije i maskira.
