Početkom novog veka neka istraživanja su pokazala da slušanje muških i ženskih glasova aktivira različita područja u mozgu – odnosno, u mozgu muškaraca.
Eksperimentom je utvrđeno da slušanje ženskih glasova u mozgu muškaraca aktivira područja zadužena za prijem i obradu složenih zvukova, kao što je muzika. Za razliku od toga, slušanje muških glasova uključivalo je područje mozga koje obrađuje mentalne predstave. Dakle, muškarcima je ženski glas kompleksan, teže ga primaju i obrađuju (mozak ima više posla sa tumačenjem ženskog glasa).
Ovo otkriće je zainteresovalo psihijatre, pa su obavili još neke eksperimente i dodatno utvrdili da muškarci i žene slušaju na različit način. Ispitanicaima su čitani odlomci romana i merena im je moždana aktivnost – kod muškaraca, bila je aktivna samo leva polovina mozga, dok su kod žena bile aktivne obe polovine mozga.
Naučno je utvrđeno da žene pažljivije i potpunije slušaju – one se uživljavaju, predaju se slušanju i nemaju problema sa primanjem i obradom informacija koje im neko saopštava. Tako radi ženski mozak – kompleksno i povezano. Verovatno su zbog toga žene emotivnije, otvorenije u izražavanju osećanja i lakše dele sa drugima lične priče – pažljivije su, saosećajnije i prisutnije. Tamo gde muški mozak selektuje, baguje, isključuje se i ne učestvuje, ženski upija, povezuje i proživljava.
Verovatno zato muškarcima žene deluju suviše komplikovano, teško im je da razumeju njihove motive, zaključke, rezon i reakcije – jer su sveobuhvatne i često izmiču okvirima razgovora koji se vodi i informacija koje se razmenjuju. Žene odmah vide mogući budući razvoj događaja i posledice, zato što gledaju unapred, dok se muškarci zadržavaju u okvirima sadašnjeg trenutka i ne bave se predviđanjem i prognozama – naročito kad su emotivni odnosi u pitanju.
