Da, bio si kukavica. Niko ti ne zamera na tome, za ljubav je potrebno herojsko srce, jer se ljubav osvaja i čuva svakodnevno, a to je previše posla i pretežak zadatak. Uplašio te je intenzitet ljubavi, prepali su te njeni zahtevi, nisi bio spreman. I sad, kad si na sigurnom, imaš potrebu da joj kažeš kako se osećaš, da joj objasniš, da se izviniš i odaš joj priznanje. Ako rešiš da joj pišeš pismo, uštedi trud, pošalji joj ovaj tekst.
Ponekad imam potrebu da ti kažem da često mislim na tebe. Video sam slike – nasmejana si i deluješ srećno pored tog čoveka. Ja nikada nisam voleo da se slikam, da svima prikažem svoju vezu, nikada mi to nije prijalo i nisam mogao da ti pružim to zadovoljstvo da se pohvališ svojim dečkom. Možda zato što sam osećao da nemaš čime da se hvališ.
Bio sam obuzet svojim problemima i nisam obraćao dovoljno pažnje na tvoje probleme, na tvoje potrebe i želje, ponekad si me zaista opterećivala i ljutio sam se, pitajući se šta tražiš od mene. Samo sam upola bio svestan da si se zapravo brinula zbog mene, da si znala koliko sam opterećen i da je ono što si najčešće i najviše od mene tražila, bilo da vodim računa o sebi, da brinem o svom zdravlju, da se bolje organizujem, da budem disciplinovaniji i promišljeniji. Verovao sam samo da hoćeš da me kontrolišeš i da upravljaš mojim životom.
Sećam se momenta kada sam ti pričao o nekim svojim zamislima, oduševljen praksom koju mogu da realizujem za godinu ili dve. Što sam više govorio, ti si postajala sve povučenija i tiša i na kraju si me pitala da li te uopšte uzimam u obzir kad razmišljam o svojoj budućnosti. Bilo je to pošteno pitanje, ali ja sam se tada naljutio, jer me nateralo da se osećam krivim. Ne, nisam te uzeo u obzir. I da, odmah sam znao da zaslužuješ bolje od toga.
