Pitanje „šta smo mi?“ je jedno od onih koje manje više niko ne želi da čuje, jer kakva god da je situacija ako zahteva to pitanje znači da je nedefinisana, a ako je nedefinisana to je obično tako jer jedna strana želi da tako i ostane. Aka, pitanje ove vrste preti da razori neki status quo koji je najčešće veštački održavan i za koji volimo da verujemo da će trajati zauvek, i čini da se osetiš kao na ispitivačkoj stolici pod jakim reflektorom, zar ne? Kao da je ultimatum odmah tu pred tvojim vratima, posle kog će morati da se ode na neku stranu, uprkos svim mešanim signalima koji levitiraju u aktuelnoj vezi ili nevezi ili čemu god već, i tome što je ovako kako je „baš okej“ ako se ti pitaš.
Iz raznoraznih razloga, ovo pitanje najčešće verovatno interpretiraš kao deo nečije životne misije da ti se ograniči sloboda i nametnu okovi. Međutim, uprkos predubeđenjima, pitanje „šta smo mi?“ veoma često ne znači da druga strana uopšte želi neki jasno definisan korak napred i nešto što ti ne želiš, već je često ukorenjeno samo u želji da stvari budu jasne ili barem jasnije. I lako se može zameniti pitanjem „gde si ti?“ koje je, moraš priznati sasvim na mestu, i svako od nas bi trebao znati barem delimičan odgovor na njega, i dolazi najčešće kada je osoba sa kojom si u bilo kakvom odnosu došla do nekih novih spoznaja o sebi, emocijama i vašem odnosu, i očekuje komunikaciju sa tobom, što je normalno budući da ma kako nedefinisan odnos ipak podrazumeva komunikaciju. S toga, adekvatan zreo odogovor ne bi trebalo da bude teško dati, kao ni tema za izbegavanje.
Nažalost, s obzirom na to da ti se ovo pitanje najčešće postavlja kada (i baš zbog toga) što šalješ zbunjujuće signale, odgovori variraju u jako širokom dijapazonu od toga da se kuneš u svoju emotivnu nedostupnost koja te blokira i onemogućuje da se povežeš kako treba do „napad je najbolja odbrana“ tipa odgovora-„rekao sam da nisam ni za šta ozbiljno“. Sve bi ovo bilo sasvim na mestu da verovatno tvoje ponašanje u međuvremenu od kada si to rekao (ako uzmemo u obzir da stvarno jesi bio toliko otvoren i jasan) nije bilo zbunjujuće i slalo potpuno drugačije signale, što je na kraju svega i isprovociralo ovo pitanje. Jasno ti je da si sam doveo do toga, zar ne?
Ipak, dejting zaista ne mora nužno da odvede do ovih „teških“ tema i pitanja, ali ako nastaviljaš uporno da izlaziš sa onima sa kojima već u startu vidiš da ne želiš da razviješ dublji odnos i smisleniju vezu, postoje zaista veliki DO’s i DON’Ts koji će osigurati da vreme provedeno sa tom osobom bude prijatno za oboje, bez toga da se neko oseća zaglavljenim u čudnim situacijama i pitanjima zašto ti je okej da upozna tvoje društvo, ali ne i da razgovarate o vašem odnosu.
