Nezavisne žene su ponekad singl, a ponekad imaju veze, pa i brakove u kojima su i dalje nezavisne. One su u stanju da se brinu o sebi, da upravljaju svojim životom, da prihvataju odgovornost, kao i da vole i da daju najbolje od sebe u odnosu do koga im je stalo. Ali one se često sreću sa predrasudama muškog sveta, koji je jako nepoverljiv prema samostalnim ženama, kojima nije potrebna zaštita i koje od muškarca traže ravnopravno partnerstvo, a ne utočište i utehu. Ako se i ti pribojavaš ovakvih žena i podležeš predrasudama, znaj da ove pretpostavke uopšte nisu istinite.
One ne žele vezu
Želja i potreba su veoma različite. U suštini, nikome nije potreban neko drugi, osim ako stvarno nisu u stanju da se staraju o sebi. Odrasloj, zdravoj osobi, niko drugi nije neophodan, da bi funkcionisala, a kad joj je potrebna pomoć, odrasla zdrava osoba ume da je traži, kao što ume i da je pruži. Nezavisnoj ženi nije potrebna veza da bi se osećala kao kompletna osoba, nije joj potreban muškarac, da bi se osećala kao žena. Ali ona ne odustaje od ljubavi i ne beži od povezanosti i bliskosti – samo što su njeni kriterijumi viši i teže ih je ispuniti. Nezavisna žena voli da bude zaljubljena, da gradi odnos i da uživa u ljubavi – ali ne prihvata manje od onog što zaslužuje i za šta je sposobna.
Ako su same, pretvaraju se da u tome uživaju
Samoća je izbor koji malo ljudi razume, jer većina podleže strahu od samoće, strepnji da neće nikog naći i uverenju da život ne vredi ako ga ni sa kim ne deliš. Zato je teško shvatiti da je nekome dobro u samoći koju je sam izabrao, da ima ispunjen život i da je zadovoljan sobom, kad nema nikog pored njega ko bi to svojom pripadnošću i ljubavlju potvrdio. Samoća ne znači usamljenost, a romantični odnosi i partnerstvo samo su jedan aspekt života, koji neke nezavisne žene nemaju, jer ne žele da prave kompromis sa kvalitetom svog života.
