Generalno prihvaćena i svakako istinita definicija ljubavi “Ljubav je ono što ljubav čini” trebalo bi da se dopuni neiskazanom polovinom, koja nedostaje, jer se podrazumeva i koja je takođe istinita. Ljubav je i ono što ljubav ne čini – jer to ne prija osobi koju volimo. Svako je u stanju da nekako voli. Da nešto čini i ne čini, zarad ljubavi. Ali, kapaciteti za davanje, razlikuju se kao i kapaciteti za primanje. Za nekoga je vrhunski izraz ljubavi da ga pretežno ostavimo na miru, a za nekoga obasipanje pažnjom i nežnošću. Nekima su reči ljubavi suvišne – dela sve govore, a neko ne zna da je voljen, dok mu ne kažemo, dok ne verbalizujemo ono što osećamo. Nema nesporazuma, ako se spoje dve osobe koje slično vrednuju izraze ljubavi, ali ako se spojite se osobom koja želi da bude ostavljena na miru, a vaš kapacitet za davanje žudi za prosipanjem pažnje, neprekidnim gestovima i rečima ljubavi, teško ćete naći meru, koja vašeg partnera ne remeti i ne guši. Pokušavaćete, zarad ljubavi, ali bićete tužni i neispunjeni, jer ćete stalno sputavati svoju vitalnu potrebu i suštinski nećete moći da prihvatite takvo stanje stvari.
Žene često “pate” od preteranog davanja, a muškarci se često na sve načine brane od izobilja kojim su zasuti u, za njih, nerazumnim količinama. Postoje i slučajevi gde je situacija obrnuta, gde je muškarac stoprocentno angažovan, jer tako zahtevaju njegovi kapaciteti, jer je tako naučio da voli, a žena ima potrebu za distancom i privatnošću.
