Muški razgovori o seksu nisu stvarno razgovori. To je mešavina hvalisanja, vulgarnosti i pokušaja alfa dominacije – o tome šta ste joj radili i kako je odlepila, kako vam puši i kako ste probali ovo ili ono, na čemu će vam ortaci zavideti. Koliko sa svojim partnerkama razgovarate o seksu? O svojim potrebama, željama za eksperimentisanjem, očekivanjima. Kad parovi imaju zadovoljavajući seks, tu se malo priča, a više praktikuje. Ali ako nastane neki problem, postoji tendencija da se međusobno optužuju, svađaju i dodatno frustriraju. A onako uopšteno, o tehnikama, sklonostima, onome što ste iskusili i onome što niste, a hteli biste, o tome ne možete pričati sa svojom aktuelnom partnerkom. Tu se upliću emotivni naboji, posesivnost i potreba za privatnošću. Partnerka vam nije ortakinja. Ne možete joj poveriti kako vas je neka žena nečim iznenadila, kako vam nešto nije išlo, ili kako vas je neka prethodna zadovoljila kao niko.
O tome ne možete iskreno da pričate ni sa ortacima, jer muškarci valjda imaju važnije teme. Osim toga, nije u muškoj prirodi da se otvara u osetljivom razgovoru sa drugim muškarcima. Zato svakom muškarcu treba drugarica. Ortakinja. Ona koju mogu da pitaju ono što im partnerka ne bi rekla. Ako želite da saznate nešto o ženskoj seksualnosti, ako vam je praksa nametnula neka pitanja i neke probleme sa kojima teško izlazite na kraj, ko će vam bolje približiti o čemu se radi, nego žena? Ali ta žena mora da bude osoba od poverenja, sa kojom niste emotivno upleteni i ne morate da pazite šta pričate i kako se izražavate, a ne morate ni da ulepšavate i preuveličavate, jer ona nije neko koga nastojite da impresionirate.
