Svi ulazimo u veze sa preteranim očekivanjima – kao da bi osećanja trebalo sve da urade umesto nas, da nam obezbede bajkovito iskustvo, romantiku, fantastičan seks, toplinu i razumevanje. Kao da se to sve dešava samo od sebe, samo zato što nam se neko sviđa, ili smo se baš zaljubili. Nije potrebno da prođe mnogo vremena, pa da se suočimo sa realnošću u vezi, a onda smo razočarani, jer to nije ono što smo hteli. Kao da očekujemo da nam ljubav obezbedi izlaz iz svakodnevne realnosti i otvoren portal ka neizmernoj sreći i zadovoljstvu, a ona to nikad ne uradi – jer to nije njen posao, njena svrha i njen način. Ljubav inače ništa ne radi bez nas, ona nas koristi kao svoja oruđa da bi se kanalisala i ispoljila i na nama je da se snađemo i da tu energiju usmerimo na realnost veze i odnosa.
Očekujemo toplu potvrdu svoje vrednosti. Umesto toga, treba da očekujemo iskrenost.
To je kao tuširanje hladnom vodom, na kraju – dobro je za cirkulaciju, iako je vrlo neprijatno, ali naučite da uživate u tom malom šoku, koji vas osvežava , razbistrava i energizuje trenutno. Uostalom, ego je taj koji je u šoku, ali njega morate da dresirate i da ga pošaljete na mesto, kad se radi o suočavanju sa iskrenošću. To suočavanje je neprijatno, ali osvežavajuće. I zapravo produbljuje odnos i omogućava vam da nekoga stvarno razumete i prihvatite, kao što i vaša iskrenost vama omogućava da budete prihvaćeni takvi kakvi ste. Iskrenost je moćan alat ljubavi, ali ne treba da ga koristimo samo kad nemamo kud, kao čekić za razbijanje zida u kome su popucale cevi – već treba da je uvedemo u svakodnevnu praksu i koristimo kao viljušku i nož, da bismo lakše sažvakali, progutali i svarili neki sadržaj.
