Očekujemo neprestanu komunikaciju. Umesto toga, treba da očekujemo nezavisnost.
Neko koga volimo ima prava da ne pomisli na nas čitavog dana, mada se to zaista retko dešava. Možda veza počne sa kilometarskim porukama kojima nastavljate razmenu, iako ste do maločas bili zajedno – taj intenzitet je karakterističan za stanje zaljubljenosti, ali on jenjava i počinje da smeta posle nekog vremena provedenog u realnosti. Normalno je da zaboravite na partnera i on na vas, dok radite nešto drugo, razmišljate o drugim stvarima, ulažete sebe u nešto drugo i potvrđujete sebe u drugim oblastima života. Kao što je normalno da partner bude prvi kome ćete javiti da ste postigli neki uspeh u tim oblastima i normalno je da se on raduje zbog vas, kao što bi se radovao sopstvenom uspehu. Podržavajte jedno drugo u nezavisnosti, u ambicijama i ostvarivanju ciljeva i – potrajaćete.
Očekujemo spontanost i lakoću u odnosu. Umesto toga, treba da očekujemo udarnički rad i ulaganje.
Zaljubili smo se, počeli vezu i imamo svu pomoć emotivnog naboja u početku. Ali varamo se ako mislimo da će uvek sve ići spontano i lagano. Jer kad intenzitet zaljubljenosti prođe i ljubav pokušava da se ukoreni u realnosti, potrebna joj je sva naša zemljoradnička pomoć. Negovanje, okopavanje, navodnjavanje, đubrenje, tretmani protiv štetočina, zaštita od lošeg vremena, orezivanje, kalemljenje – ulaganje rada, dobrih namera, odgovornosti i istrajnosti, da bi nam ljubav cvetala donosila plodove.
