Patrijarhalni društveni okviri se već decenijama urušavaju i osim pozitivnih promena, koje se odnose na žensku samostalnost, borbu za ravnopravnost i dostizanje samosvesti, odbacivanje verovanja da muškarac više vredi samo zato što je muškarac, ima razorne posledice na muško samopouzdanje i na muško-ženske odnose.
Razvodi su postali toliko učestali, da više nikoga ne iznenađuju i gotovo da predstavljaju legitiman deo bračnog i životnog iskustva, a osim ogromnog broja samohranih majki, sve češće se sreću i samohrani očevi, koji su posle razvoda preuzeli brigu o deci. Žene se više ne bore da se dopadnu muškarcu i da dobiju onog ko je najsposobniji da im obezbedi udoban život, nego se bore za svoju karijeru i same sebi (i svojoj deci) nastoje da obezbede stabilnost. Muškarcima je izmaknut tepih ispod nogu i oni koji nisu još na leđima (simulirajući povređenu kičmu), uglavnom su na kolenima – pred zahtevima savremenog života, pred zahtevima partnerstva i roditeljstva, pred zahtevima žena, koje masovno uče kako da izađu iz toksičnih veza, kako da ne mešaju toleranciju i trpljenje i kako da postave granice i ostvare odnos pun poštovanja i brige, kakav zaslužuju.
Deluje kao da se žene uspinju u svom razvoju i pronalaze mesto u svetu, dok muškarci gube tlo pod nogama, na svaki način. Oni više nisu glave porodice, od čijih uspeha zavisi egzistencija i od čije ćudi zavisi sva porodična dobrobit. Oni često više uopšte nemaju bolje poslove i karijere i veća primanja od svojih partnerki, a jednako često uopšte i nemaju stalna primanja, rade sezonske poslove i zavise od žena oko sebe – od partnerke, majke, bake. Često žive u zajednici u kojoj najmanje doprinose i užasno se osećaju zbog toga.
Manjak prihoda na svaki način umanjuje mušku vrednost, osećanje da su zaštitnici i da su u stanju da brinu o svojoj porodici. Ali, umanjuje i njihovu vrednost u ženskim očima i ma koliko se trudile da to prikriju, one svojim ponašanjem i nesvesnim signalima šalju poruku da su nezadovoljne i da očekuju više. Ali, ako se patrijarhalne vrednosti ruše, zašto je onda važno da muškarac ima dobre prihode ili stalan posao? Zašto ne bi mogao da se oseća komotno u ulozi u kojoj su žene vekovima bile – izdržavane i podređene?
