Jaka žena je možda ona koja te plaši, ili ona koju oduvek priželjkuješ, ili i jedno i drugo, ili nova vrsta žena sa kojom se srećeš prvi put. Za nju bi u prošlom veku rekli da živi kao muškarac, a danas kažu da je nezavisna, samostalna, slobodna, jaka. Ona je možda imala snage i smelosti da bude samohrana majka, ili da odluči da ne želi da bude majka, verovatno se bavi nekim zanimljivim poslom, dosta putuje i ima za sobom ljubavno iskustvo kojim ne može da se pohvali. Ako si ti onaj koga je najzad srela, posle svih razočaranja i posle svega što ju je izgradilo i očvrslo, ona je u opasnosti.
Zamisli hodača po žici, koji balansira sa punom pribranošću, povišene svesti i koncentracije, svestan da mu život zavisi od veštine održavanja ravnoteže i istovremeno svestan kako je to sjajno i uzbudljivo hodati po žici i rizikovati pri svakom koraku, a biti siguran u sebe i uživati u svom performansu. To je ona. I sada, odjednom si ti tu, da joj skrećeš pažnju, da je zoveš da pređe i ostane na drugoj strani, da razvija neke druge veštine, jer ova koju je usavršila ne radi u ljubavnom odnosu. Ona je u opasnosti. Onoj istoj u kojoj se nalazi svaka nezavisna i jaka osoba – a do skoro je bilo uobičajeno da to bude muškarac – kada se nalazi pred životnim izborom zajedništva, partnerstva, pripadanja. Ona je u opasnosti da izgubi slobodu, baš kao što oseća gotovo svaki muškarac kad veza postaje ozbiljna i kad treba da se obaveže ili da shvati da nije u stanju da se obaveže, kad treba da se potčini ljubavi, ili da zbriše od tog zadatka, kao najveća kukavica. Da, već razumeš njene slabosti.
