Ako osećaš da monogamija nije za tebe, nisi jedini. Ali to ne znači da ti ne želiš posvećenu vezu i da za nju nisi sposoban, mada će tvoja monogamna partnerka to teško razumeti. Pitanje vernosti je vrlo kompleksno i ne može se svesti samo na posesivna osećanja – potreba za monogamnom vezom nije izmišljena. Intima je ono što se dešava između dvoje ljudi koji se vole i sama pomisao da oni tu intimu dele i sa nekim drugim, obezvređuje tu bliskost i povezanost. Ljubav je za mnoge osobe bitno telesna i organska, a seks je dominantan jezik ljubavi. Ako tvoja partnerka izražava svoja osećanja, svoju predanost i posvećenost pre svega kroz telesni dodir, sama ideja da ti imaš telesnu bliskost sa nekom drugom ženom, predstavljaće surovi napad na njen integritet, na njen sistem vrednosti i na njenu ljubav. Za monogamne osobe, telo je hram, koji telesna ljubav posvećuje i uzdiže i ideja o otvorenoj vezi je skrnavljenje njihovog svetilišta – kao kad bi neko smatrao da je sasvim u redu da vrši nuždu tamo gde se oni mole.
Dakle, za otvorenu vezu ti je potrebna partnerka koja nije suštinski monogamna i koja i sama pronalazi smisao u otvorenoj vezi. Osoba kojoj je shvatljiva i prihvatljiva ideja da neće uvek sa partnerom pronalaziti ono što joj treba u nekom periodu života i da niko ne mora da se odriče fascinacije, zanosa i zaljubljenosti koji mogu da se pojave u bilo kom trenutku, kao i da to ne mora da naruši vezu, ukoliko se dvoje dobro razumeju, znaju šta im je najvažnije i šta žele jedno od drugog.
