Jer ako ne znaš čime raspolažeš, znači da nikad nisi pokušao. Nemaš iskustva i nemaš pojma o sebi. Niti o bilo čemu što jedna žena može smatrati vrhunskim. Izazov je pokazati ti gde žele zeka pije vodu. Ali je uvredljivo za ženu koja zna šta hoće da uopšte razmišlja o obučavanju u uživanju u vrhunskoj čokoladi nekoga kome su dobre i gumene bombone.
Ali ako imaš tu jebenu čokoladu, a ne nudiš ni parče, nego smatraš da bi trebalo da se zadovoljim glupim ratlukom, ah, pa izazov je dovesti te do uvida koliko jebeno grešiš i koliko očajnički želiš da tvoja čokolada sa keksom bude jebeno najvrhunskija koju sam ikad probala. Pri tom, taj izazov je sve vreme uvredljiv.
Jer zašto bih se baktala? Zašto bih potrošila i jedan dragoceni minut na pretpostavljanje kakve sve vrhove mogu sa tobom da dosegnem, kad je tvoja ponuda u startu totalno ograničena. Nudiš podnožje. Bez kamp opreme. Nema spavanja u tvom šatoru. Nema ni šatora. Žvaći tu žvaku i ako budeš dobra, dobićeš i lizalicu. Ne pomišljaj na čokoladu.
Fine finalne proizvode nudiš samo…ma ne nudiš nikome. Neka žvaću žvake i ližu lizalice i dave se ratlukom, pa ako budu mnoooogo dobre, jaaaako strpljive, veeeeoma tolerantne, uslužne, pune razumevanja i apsolutno ozbiljne u svojoj posvećenosti tvojim jeftinim slatkišima, onda možda same zasluže da se carski zaslade.
Dakle, da vidimo. Šta nudiš? Prvi put. Drugi put, treći put. Žao mi je, ne zanimaju me gluposti.
