Svi boluju od emotivne gluposti i slepila – i žene i muškarci, najviše zato što odbijajući da se suočavaju sa svojim nezadovoljstvom, sa strahovima i predrasudama, uskraćuju sebi i suočavanje sa konstruktivnim mogućnostima. Ljubav nudi opravdanje za sve i zaista je moguće nekoga voleti, a nemati sa tom osobom neki smisao i cilj i ne nalaziti sebe u toj vezi. Uvek je komplikovano. Ali je malo manje komplikovano kad si svestan onog što ti se dešava. Jer tvoj problem u vezi je možda problem u tvojoj glavi, konflikt u tvom umu i srcu – možda se boriš sa sobom i protiv sebe i to se odražava na odnos u kome se nalaziš.
Usredsređen si na ono što nemaš
Klasična greška, koja nastaje ne samo iz nezadovoljstva, nego pre svega iz nedostatka svesti o tome šta je zapravo to što imaš i da li taj odnos sadrži elemente onoga što ti je najvažnije, što najviše vrednuješ i za čim uvek tragaš u emotivnom odnosu. I da li ti elementi mogu da se grupišu i osnaže i prodube odnos, ili ih prosto nema dovoljno za podršku onoga što bismo mogli da definišemo kao integritet veze. Možda to što nemaš zaista nije mnogo važno, jer imaš druge stvari koje su važnije. Možda nisi dovoljno svestan toga da u jednom odnosu ne možeš da imaš sve i zbog nečega što ti nedostaje smatraš da si sa pogrešnom osobom, u pogrešnom odnosu, ili uporno nastojiš da dobiješ baš to – što partnerka nema i ne može da ti pruži. Umesto fokusa na ono čega nema, odmeri i proceni vrednost onoga što postoji. Ali to je lako reći. Za objektivnu procenu, potrebno je da poznaješ sebe i da budeš potpuno pošten prema sebi, a zatim i prema partnerki, da posmatraš stvari iz šire perspektive, koju nemaš dok ti pažnju okupira nezadovoljstvo. Ljubav od tebe traži i svest i volju i trud i poštenje i dobre namere i spremnost da praviš kompromise i da se žrtvuješ. Poznaješ li uopšte takvu ljubav?
