Sve veze kriziraju s vremena na vreme, a nakupljeno nezadovoljstvo izbija na površinu. Odjednom više ne možete da potiskujete i ignorišete sve ono, što vam verovatno ne bi toliko smetalo, da niste potiskivali i ignorisali. Ali, svi to rade. Često. I onda dođe trenutak kad tepih ispod koga ste gurali đubre postane prekratak i pretanak. I onda uhvatite sebe kako uopšte ne slušate šta vam partnerka govori, kako se osmehujete automatski, da bi održali privid komunikacije, dok u sebi želite da budete na nekom drugom mestu, u nekom zabavnijem društvu.
Primećujete druge žene, primećujete sve žene. Njihova tela vas pozivaju, ali se vi ne odazivate. Ne da ne želite da prevarite svoju partnerku – baš želite, ali ne osećate da bi to bilo oslobađajuće. Sve su one iste, govorite sebi, svaka bi vam prijala kao podgrejani burek. Zadovoljila bi trenutnu glad, ali u stvari, niste ni gladni. Više jedete po navici, bez pravog apetita. Kao što bi konzumirali bilo koji komad mesa, tako baš možete i svoj sopstveni, onaj koji vam se šeta pred nosem. Samo što ćete radije zabosti nos u neki sadržaj na netu i surfovati celu noć, nego da legnete sa svojom partnerkom.
