Šta kada postanete ZAROBLJENIK duge veze?

Zašto ste zarobljeni? Gde vam je duh? Gde vam je svest? Gde vam je ljubav? Ne možete tek tako da okrivite partnerku za taj deficit. Možete pokušati da okrivite vezu, koja vas je apsorbovala, oduzela vam individualnost i dovela do emotivnog, duhovnog i mentalnog bankrota. Ali to je isto kao da krivite partnerku, samo malo više u duhu guranja đubreta pod tepih. Vi učestvujete u toj vezi, sećate se?

A što je najgore, najviše učestvujete u njenom urušavanju i bedi onda kad se isključite i svim silama pokušavate da uopšte ne učestvujete. I još, svim silama pokušavate da ne vidite šta radite, ali ipak ne možete da ne vidite, jer tepih… Okraćao, olinjao, otanjio. Partnerka možda sve vreme pokušava da dopre do vas, pita vas šta nije u redu ili vam predlaže aktivnosti i sadržaje koji su vas ranije zanimali, a sada ste ih zapostavili. Ona pokušava da pomogne. Žene to uvek rade, čak i kad samo reaguju na postojeće stanje i otvoreno izražavaju svoje nezadovoljstvo. One vas tako pozivaju da pogledate istinu u njeno ružno lice i povedete sa njom taj dijalog, koji tako dugo izbegavate. Pomislite, šta je najgore što može da vam se desi, ako se ipak odvažite i suočite? Da zaključite da ste potpuno nesrećni i da morate da raskinete? Koliko je strašno to da samo izađete iz zone komfora koji ste izgradili? Ali pomislite, možda ne morate da izađete. Možda samo treba da se napravi veliko spremanje, da se đubre počisti, a tepih smota i baci. Goli podovi se lakše održavaju.