Pri tom zvučim kao kukavac onaj poslednji, koji se pravda i očigledno laže. A to je samo zato što se osećam kao kukavac koji se pravda i laže, jer ne može svojoj devojci da kaže da me više nikad nisi dočekala sa takvom facom i takvim startom ledenim glasom, sa smrknutom facom. A kad ona zine zaprepašćena, onda da dodam da sam mogao da ti se javim, javio bih ti se, da hoću da pričam sa tobom o tome gde sam bio i šta sam radio, pričao bih, a možda bih i hteo da si me dočekala kao žena, a ne kao goropadna veštica. Šta ima za klopu?
Mislim, to je nešto što bi Baja uradio, tako on postavlja ženske na mesto, ali ja nisam drkoš kao Baja, a nekako nikad nisam ni dovoljno ljut za tako nešto. Jer sam namerno isključio ton i gledao kako stižu pozivi i poruke, pa se ipak malo osećam krivim. Ali najiskrenije, nisam ti se javljao, ni odgovarao na poruke, zato što sam bio sa ortacima i nikome od njih nije zazvonio telefon ni jednom. Bilo me sramota što si takav smor. I što znam da znaš i gde sam i s kim sam, jer sam ti rekao da očekujem da mi se jave ortaci i što si toliko drska da me izlažeš telefonskom razgovoru sa tobom pred njima. I da sam ti se javio, posle bi bilo a što sam zvučao tako nategnuto i što nisam rekao i ja tebe, kad si mi rekla da me voliš, kao da sam jedva čekao da završimo razgovor. Pa jesam. I rekao sam ti sto puta da me ne zoveš kad sam sa ortacima, a ti se samo nadrndaš, kao, zar je mene sramota da me cura zove, i ne jebeš dva posto moj zahtev. I jeste, sramota me je, njih cure ne zovu i ne znam kako su im objasnili da to ne rade. Da, da, ti ćeš tu da ubaciš otrovnu primedbu o tome kako oni verovatno i nemaju cure, a ako ih imaju to su neke jadnice, a ne žene sa stavom kao ti.
Znaš šta, stavim ti ga baš, da imaš makar jedan stav kojim možeš da se pohvališ.
