Sa kim će imati decu i odgajati ih zajedničkim snagama.
Neko ko će poštovati njihova osećanja, ali će im reći kad pređu granicu i previše se istripuju.
Ko će im reći „zašto da ne?“ onda kad se dvoume i nisu sigurne da li treba da se odvaže i rizikuju.
Ko će im takođe reći i „biće sve u redu“ i kome će verovati da će biti sve u redu.
Neko ko će ih voleti i onda kad ih je baš teško voleti, jer su tvrdoglave, nervozne, grube, sklone da naređuju, džangrizave i nezadovoljne – i ko će znati zašto su takve i umeti da sačeka da se vrate u ravnotežu.
Neko o kome će hteti da brinu, zbog koga će želeti da spreme kompletan obrok (i njegovo omiljeno jelo) iako obično nemaju vremena za to.
Nekoga ko će sa njima popiti čašu vina nakon napornog dana, sedeti opušteno i razgovarati – ili samo prijatno ćutati, uživajući u bliskosti.
Ko će biti njihovo ogledalo i njihovo sidro u realnosti, njihov kompas i svetionik. Njihov čovek.
Neko ko će ih ohrabriti da se zauzmu za sebe.
Ko neće misliti da su lude, jer imaju mnogo suprotstavljenih osećanja i oprečnih mišljenja, što menjaju svoje stavove i stalno se preispituju.
