Koliko je teško to razumeti? Imate li vi različite prohteve u različitim periodima života? Znate li kako da održite stabilnost i kontinuitet? Imate li samopouzdanja? Koliki su vam kapaciteti za ljubav, davanje, žrtvovanje? Umete li da povedete i preuzmete svaku odgovornost? Želite li da zauzmete mušku stranu odnosa i da se u njoj ukopate kao magarac, ostajući na samo jednoj površini kristalizovanog stereotipa koji vam je najbliži, najshvatljiviji i najpraktičniji? Koliko duboko ste u stanju da preispitujete i samospoznajete sebe? Šta činite kad stignete do dna i više niste u stanju da sami sebi pomognete? Koliko ste danas svesniji nego juče? Da li ste svesni koliko danas niste svesni onoga što će vam se rasvetliti sutra? Šta je vaša istina? U šta verujete? Šta vam je najvažnije u životu? Čega se najviše plašite? Koliko daleko ste spremni da idete? Dokle ste stigli i kuda ćete dalje?
I kakve veze sva ova pitanja imaju sa tim šta žene žele od vas?
Pa, imaju svake veze.
Ljudska bića postavljaju sebi sva ova pitanja, onako kako se ona nameću, ili stvaraju njihovom hrabrošću i težnjom da razumeju sebe i pronađu smisao u životu. U nekim periodima života vrte se oko nekih pitanja, dok im se ne zavrti u glavi, a onda nastavljaju da se vrte. U nekim periodima pronađu po pet odgovora na svako pitanje odjednom. Ljudska bića su kompleksna. I onda se dva čoveka, ženskog i muškog pola sretnu sa svojim kompleksnostima, u svojim periodima u kojima su zaglavljeni u nekom perceptivnom ćošku, ili u kome upravo eksplozivno šire svoje granice, povežu se i počnu sva ona pitanja da postavljaju jedno drugom, svako iz svoje realnosti, svoje percepcije, svog sistema vrednosti, svojih trenutnih spoznaja, uverenja, zabluda, predrasuda, oslobađanja, razgraničenja.
