Nikakav problem nije skinuti kapu, promeniti obuću, odbaciti višak, dopuniti manjak.
Ali, da li to treba da uradite?
Kad vam muškarac uputi takvu kritiku, nećete se osećati dobro. Možete da se pobunite, da se našalite, da ga poklopite arogantno mu objašnjavajući da njegov smisao za efektno i kul mora još da raste i da se glanca i da mu pritom skrenete pažnju na nešto bezvezno na njemu samom. I dalje se nećete osećati dobro. Možete bez rasprave da uklonite ono zbog čega se on tako namrštio, kao da mu nešto smrdi ispod nosa, ali opet se nećete osećati dobro. Taj zgroženi pogled se ne zaboravlja. I ne oprašta.
Muškarac zbog koga se vredi potruditi u smislu onoga što mu se baš sviđa i koji zaslužuje i da nam povremeno bude neudobno ili da se šminkamo dvostruko blaže i neupadljivije nego što volimo, nikada vam uz kritiku neće uputiti onaj pogled. On će umeti da vam kaže da mrzi vaše kape i te patkaste cipele i posebno tu jaknu, tako da vam nikada neće biti neprijatno da ipak nataknete i tu kapu i obujete te cipele zajedno sa tom jaknom, ne zato što želite da mu terate inat, nego zato što se u tome baš dobro osećate.
Pored njega se nikada nećete loše osećati zato što nosite ono u čemu se dobro osećate, iako znate da se njemu to uopšte ne dopada – u tome je razlika između muškarca vrednog pažnje i onog koga treba da otpišete čim vašim cipelama uputi pogled koji je upravo detektovao svračije govance.
Aleksina Đorđević
