Kukavički je prekinuti kontakt bez objašnjenja, ne javljati se kad telefon zvoni i zatim slagati da nisi čuo poziv. Kukavički je ne priznati ni sebi ni njoj šta stvarno osećaš, bilo da ne osećaš ono što misliš da bi trebalo, ili osećaš više nego što ti se sviđa i sa čim si spreman da se nosiš. Kukavički je biti neiskren, lagati, prećutkivati, bežati. I to ne samo u njenim očima, nego u svačijim. Onu koja se tako ponaša prema tebi, ti bi takođe smatrao kukavicom, nepoštenom, manipulatorkom.
Tražiš način da je ostaviš i da digneš što manje buke, da prođeš što bezbolnije, odnosno, da se što manje izlažeš neprijatnom prizoru njenog ispoljavanja osećanja. Tražiš sporedni izlaz, polako se udaljavaš i svojim ponašanjem joj stavljaš do znanja da među vama ne ide. Ali kad ona tebi nešto stavlja do znanja, ljutiš se što se od tebe traži da čitaš između redova ono što ne razumeš i za šta nemaš živaca. I kad te ona pita šta ti je i šta nije u redu, ti kažeš „ništa“ i propustiš priliku da ne budeš kukavica. A kad ona tebi daje „ništa“ odgovor onda se nerviraš, jer lepo vidiš da je nešto i jer ne želiš da te neko vuče za nos i pravi ludim. Kad nisi fer, to je užasno kukavički.
