Kad vidite prosečnu srpsku devojku, nikad ne biste rekli da je Srpkinja. Po onome što, ako niste sa ovih prostora, znate o Srbiji, mi smo ovde nepismeni, nekulturni, neposlušni, neorganizovani i uopšte, mnogo toga NE u odnosu na ostatak civilizovanog sveta. Stoga bi devojke trebalo da izgledaju kao divljakuše, ili bi trebalo da im se vidi da su iz nekog zaostalog svetskog slepog creva.
Svaka prosečna srpska cura izgleda natprosečno dobro – ako nije baš upadljiva lepotica, sigurno je doterana i stilizovana bez greške – i govori engleski dovoljno dobro, da može da vas odvede na neko udobno mesto, preporuči vam hranu i piće i odgovori na sva vaša pitanja o životu prosečne srpske cure.
Na primer, o tome čime se bavi, kakvi su joj planovi, o čemu mašta, šta je zanima, kakvu muziku sluša… A ona, kao i svaka druga prosečna devojka, voli sve što vole mladi. Završava školu, jer je školovanje važno, iako nema neku perspektivu, ali ko zna kuda će je život odvesti, a u svetu treba da budeš pismen.
Zanima je sve – i politika i sport i tračevi iz života poznatih, jer voli da bude u toku, prati modu, izlazi sa prijateljicama i ima primedbe na ponašanje prosečnih srpskih momaka, jer nikako u nekom od njih da prepozna onoga o kome mašta, sa kim će moći da bude to što jeste, kome će moći da pruži sve ono što može, a može mnogo, a jednog dana, ona svakako želi i brak i porodicu, finansijsku stabilnost, putovanja, udobnost, luksuz.
