Možda je istina da je dodir lekovit, da je zagrljaj neophodan ne samo za iražavanje naklonosti, nego za život i zdravlje i da je ljubav u partnerskoj vezi živa, organska stvar, koja zahteva da je grejete, mazite i štitite svojim telom. Mnogi ljudi nisu tako “kontaktni” kao što jesu oni kojima je dodir dominantan jezik ljubavi, pa ako govorite različitim ljubavnim jezikom, dok vaša partnerka primarno komunicira dodirom, potrebno je da naučite da se sporazumevate na tom nivou. Izazov je veliki ako vaš jezik ljubavi komunicira na nivou intelekta, dok je njen na telesnom nivou, a još je veći ako ne volite da se neko lepi uz vas i da vas stalno dodiruje. Ali, ako volite “kontaktnu” osobu, to zapravo znači da je vama baš to i potrebno – da naučite da se telesno opustite, da se više mazite i grlite, da više dajete na nivou instinkta, jer ste skloni da racionalizujete i da više cenite mentalno u odnosu na emotivno.
Jezik ljubavi nije izbor, nego način koji smo usvojili dok smo odrastali. Ako nismo gladni ljubavi i osećali smo se sigurno i voljeno, maženo i paženo, verovatno ćemo prilično razgovetno komunicirati na svim jezicima ljubavi i jednako uživati u blagodatima raznovrsne razmene. Ponekad se rodimo sa tom izraženom potrebom za telesnim kontaktom i to ostane naš primarni jezik ljubavi u svim odnosima koje negujemo. Ali ako nas nisu dovoljno držali i mazili, razvićemo druge oblike ljubavne komunikacije koje ćemo nesvesno primenjivati u partnerskim odnosima. Istovremeno, ti drugi načini će maskirati ono što nam nedostaje i bićemo zbunjeni ako u prisnom kontaktu sa osobom koju volimo dobijamo velike količine onoga za čim žudimo, a što smo potisnuli i prognali iz našeg komunikacionog sistema. Osetićemo se ranjivo i izloženo i ono što nas suštinski hrani, možda ćemo doživeti kao agresiju i atak, kao pritisak da se i sami otvorimo na tom nivou, koji je tako dugo bio zatvoren i isključen.
