Retko ko vas zove po imenu. Nadimak steknete još u detinjstvu. Ili češće, nadimke. Porodica vam nadene jedan, u školi dobijete neki drugi, a vama se možda ni jedan ne dopada, ali ste naučili da se odazivate. Nadimci umeju strahovito da pogode suštinu i izraze vas u jednoj reči, a ta reč može biti smešna, ili obećavajuća, obična ili eksplicitna.
Žene se ponekad trgnu probodene neprijatnim osećanjem koje u njima izaziva nadimak kojim se predstavljate ili kojim vam se neko obraća. Ne volimo smešne nadimke, jer oni nam poručuju da u vama ime nečeg blesavog, čemu se drugi podsmevaju. Ponekad, svi muškarci u porodici nose jedan nadimak, recimo Todor, jer se prezivaju Todorović. Ali isto tako se nasleđuju i smešni nadimci, kao što je Patak, ili Skaplja, jer ga je neki deda nečim zaslužio, nekim fizičkim obeležjem, zanimanjem ili ponašanjem.
Takođe, muškarci se oduvek udružuju i okupljaju, nastupajući kao ekipa, društvo, banda, u kojoj svi imaju po dva nadimka, da bi bili što više kul i da bi svima bilo jasno koliko su zajebani. Mika Blef, Neša Crni, Cone Džada, Žika Kec i Voja Švaler, nisu likovi iz “tajnog društva PGC” ili tako neke lektire o avanturama siromašnih dečaka koji odrastaju prepušteni sebi i otkrivaju razliku između dobra i zla, nego ekipa iz kraja, koju možete da sretnete u kafani, na košarci na nekom lokalnom terenu, na bazenu, na kampovanju…
Ženama su i ovi nadimci smešni, ma koliko frajerski zvučali čoporu lokalnih momaka. Uostalom, ti nadimci nisu izmišljeni, već su im prišiveni u trenutku inspiracije, a tiču se neke konkretne situacije koja se ponavlja. Šta žena da misli o tipu koga zovu Blef? Da je profesionalni pokeraš? Ili da ga redovno provale da blefira i oderu do gaća? Crni je verovatno najbolji frajer u ekipi, a Džada je mršav i nervozan i spreman da skoči i utekne u svakoj situaciji. Kec je verovatno malo bolji u blefiranju od Blefa, ili prosto skače na prvu loptu, reaguje “na keca” pa šta bude.
