Izolovan u svojoj emotivnoj kutiji, on i ne vidi drugo ljudsko biće koje postavlja jasne zahteve, molbe i pitanja. Eventualno vidi dosadnu zunzaru kako udara o staklo i pokušava da mu poremeti njegova osećanja.
Osećajan muškarac je onaj koji je u stanju da prepozna tuđa osećanja i što je još važnije, da na njih reaguje adekvatno. A to znači da ne pobegne i pokuša da se napravi da ga se to ne tiče, već suprotno – da dozvoli da ga se to itekako tiče i da uradi ono što može u tom trenutku. Da pruži razumevanje i saosećanje, pre nego što stupi u neku akciju, koja treba da nadoknadi pasivno stanje empatije.
Muškarci se retko osećaju komotno sa ženskim emocijama i često zauzimaju odbrambeni stav, u koji spada i potreba da nešto momentalno učine – da recimo, prebiju nekoga. Spermniji su da proglase krivca i da ga kazne, nego da pruže utehu onome do koga im je stalo.
Ipak, postoje osećajni muškarci. U stanju da pogledaju preko zidova kojima ih ego ograđuje i da detektuju emotivnu potrebu svoje partnerke. I to nije pitanje nekog posebnog kapaciteta za osećajnost, to je pitanje svesti i pažnje.
