Kad prođe neko vreme, tek onda znate da li ste slobodni i da li vam je bolje bez nje, ili ste izgubili nešto što nećete tako lako ponovo naći, a takođe postajete svesni svih onih stvari koje joj niste kazali, odnosno, koje ste tek sad spremni da joj kažete. Za vas je važno da znate kako se osećate i šta je ono što vam je potrebno da izbacite iz sebe, makar to nikada ne izgovorili ili uputili njoj. Uradite to mentalno – napravite listu i recite sebi i njoj u sebi, ono čega želite da se oslobodite. Bonus savet – nemojte je zvati kad ste pijani, da biste joj ipak rekli sve što ste hteli.
Pusti me
Možda osećate da vas ona još uvek drži, ali to je zato što ste ostali dostupni. Sami joj dozvoljavate da vam se obraća, da vas zove kad nema sa kim da podeli ono što je uvek delila sa vama i što i vama zapravo najviše nedostaje, ali vas i boli. Voleli biste kad bi ona prosto zaboravila na vas i pustila vas. Međutim, moraćete vi da pusite nju. Da zatvorite kanal kojim joj dopuštate da se poveže sa vama i da vas uznemirava. Zapravo bi bilo najbolje kad biste je zaboravili i pustili sami sebe da stvarno idete dalje. Pokušajte da odradite u sebi, mentalno. Recite joj u sebi “puštam te” i zamislite kako se udaljuje od vas i postaje nevidljiva. Ako imate jaku imaginaciju, obratite pažnju na ono što vidite u sopstvenoj glavi, jer možda ćete videti nekakvu fizičku sponu među vama, nešto kao energetsku pupčanu vrpcu. Ako to ugledate, presecite je i recite “oslobađam te”. Možda vam je ovaj koncept potpuno stran i uvrnut, ali pokušajte. Mnogo je delotvornije nego da je odjednom pozovete i kažete joj “znaš šta, hoću da me pustiš” i upadnete u lepljivu priču o tome ko koga i čime tu još drži.
