Ne morate razumeti, da biste oprostili, otpišite im na tipičnost, na žensko ludilo, na veštičarstvo – na bilo šta što možete pripisati ženama generalno. Možda se zbog nekih stvari osećate bespomoćno ili frustrirano, ali kad imate posla sa ženama i još kad su emocije u igri, to je normalno, nemojte prebacivati sebi da niste dovoljno muškarac, ako se zbog nečega što one čine osećate kao slabić. I nemojte im to uzeti za zlo, ako posumnjate da vas svesno i namerno razoružavaju. Oprostite im.
Kad vas gleda povređeno i trudi se da ne zaplače
I zapravo joj ne uspeva, knedla joj je u grlu, suze cure, nos joj se zapušava i lice joj se krivi, a ona se bori da ostane razumna i da razgovara sa vama, umesto da se rasplače i uleti vam u zagrljaj. A vi se osećate paralisano. Gledate je i ne znate šta da kažete, a pokušavate da izigravate razuman razgovor, iako biste se najradije okrenuli i pobegli glavom bez obzira. U tom trenutku, vi ne znate šta osećate, ali kad biste bili u stanju da se smirite i razmislite, shvatili biste da joj zamerate što vas dovodi u situaciju da se osećate kao balvan, kao govno, kao pećinski čovek, kao nedotupavni klinac… Nekako je to njena krivica, a ona to nekako zna i trudi se da se obuzda, a onda je samo sve još gore. Stop. Prestanite odmah čim ugledate suze u njenim očima. Izbegnite zaleđivanje. Odmah je zagrlite, odmah se izvinite i odmah pitajte šta možete da učinite za nju, tešite je i grlite, šta god da je u pitanju. Lakše će vam biti da se zbog toga osećate kao papučar, kad posle o tome razmišljate, ali kad osetite da imate moć da je umirite, biće vam dobro – to je dobra moć. Ako vas ona izaziva da je koristite češće nego što vam se sviđa, oprostite joj. Ona samo želi da se oseti zaštićeno i da joj neko kaže “biće sve u redu.”
