Velika ljubav uvek ostavlja veliki utisak i nazivaćeš je tako bez ustezanja, govoreći o njoj kao o svom najvažnijem ljubavnom iskustvu. Posle toga, za tebe se otvaraju novi vidici, zaista shvatiš neke bitne stvari o vezi, o ženama, o sebi i u stanju si da ta saznanja malo uspešnije praktikuješ (ili demantuješ) u sledećim vezama. Jer, prva velika ljubav obično nosi mnogo bola i nerazumevanja, mnogo gluposti i katastrofalnih grešaka koje su obično danak neiskustvu. I kad prođe, jer prve velike ljubavi obično ne traju, nego prolaze, neke stvari naučiš.
Jasno ti je da ništa pametno ne znaš o ljubavi
Posle prvog velikog, intenzivnog i snažnog iskustva ljubavi, kad si video da si sposoban za osećanja koja pre nisi poznavao (duboko nežna, duboko strastvena, ali i mračna i divljačka) čini ti se da je možda pametno ne otvarati se toliko i ne davati sebe tako nekontrolisano. A opet, da si to mogao da radiš, da kontrolišeš osećanja, ne bi doživeo to što si doživeo. Možda ćeš u sledećim vezama biti oprezniji i manje angažovan, a onda ćeš se suočiti sa tim da ti partnerka baš to zamera i da zbog toga očajava. Možda je to samo strah da ne budeš opet povređen kao ranije. I kad sabereš sva „možda“ nemaš pojma na čemu si i jasno ti je da ne znaš baš ništa pametno o ljubavi. Ne brini, što više iskustva stičeš, ovaj osećaj će biti sve jasniji – i dalje nećeš znati ništa pametno, ali ćeš možda naučiti da pamet potražiš u svom srcu umesto u umu.
