Prvo treba da znaš to o sebi – da te neka žena plaši i da se u njenom prisustvu osećaš nesigurno. Da definišeš svoja osećanja. Ako ti to polazi za rukom, onda si već napravio korak ka sledećem nivou razumevanja – nije do nje, do tebe je. Nije ona zastrašujuća, nego se ti plašiš ženske snage. I nije samo to – uopšte, svako ko u tebi izaziva neka osećanja, nije takav kakvim ga ocenjuješ, nego je tu, da bi sagledao svoja osećanja i njhovim tragom pronašao u sebi neke sadržaje za koje nisi znao da se tu nalaze. Ali to je već korak posle ovog prvog, ka još višem (ili dubljem) nivou razumevanja.
Zastrašujuće žene su često dugo same i nose se kako znaju i umeju sa osudama i dijagnozama – svi im prebacuju da imaju suviše visoke standarde, da suviše biraju, da su netolerantne, razmažene. I one se pitaju šta sa njima nije u redu. Obično su okružene udvaračima, ali svi se povuku iz istog razloga – uplaše se ženske snage, nezavisnosti i slobode. Jer u takvim ženama ne prepoznaju nekog ko će ih “pratiti” već se nađu pred izazovom i uplaše se da oni treba da “prate” a da to, izgleda, nisu u stanju. I posle mnogo preispitivanja, zastrašujuća žena mora da zaključi da joj muškarci uglavnom nisu dorasli i da su zainteresovani ili da je pokore i slome, ili dok njena ženstvenost ne prestane da pritiska okidače njihove muževnosti i pokaže se njena nezavisnost i autentičnost. Zastrašujuće žene imaju mnogo iskustva sa lečenjem slomljenog srca. Ali, one se ne plaše povređivanja i ne odustaju od ljubavi, jer su hrabre.
U zastrašujuću ženu zaljubićete se iz istih onih razloga, koji vas plaše i koji vas na kraju nateraju da se zaista suočite sa svojom slabošću. Ona ima bogat unutrašnji život, kreativna je, ima brojna interesovanja, ona duboko promišlja i njeni uvidi je odnose van zone komfora i van “kutije” sigurnosti u kojoj ste navikli da boravite. U prvom trenutku, uz nju osećate poziv slobode, osećate da je sve moguće, da je sve lako, izvodljivo i dostižno. A kad se uplašite i počnete da kalkulišete, ispada da je ona slobodna, a vi ne, da je njoj sve moguće, lako, izvodljivo i dostižno, a da vas ograničavaju sopstveni strahovi, očekivanja, predrasude i uverenja. To je ono što zaista jeste strašno – uz ženu koja je raščistila sa svim tim unutrašnjim toksičnim otpadom, jednostavno se morate promeniti, pročistiti, porasti i razviti se – ili se morate udaljiti od nje. Milion puta je lakše udaljiti se, nego se suočiti sa sopstvenim demonima. Ona se ne plaši vaših demona – prepoznaje ih i može da vam pomogne da ih imenujete i prognate. Ali, oni se plaše nje – jer osećaju da će biti prozvani i proterani. Strah živi u mraku. A mrak je u vama. Kada ga ona osvetli, snagom svog poštenja, razuma, hrabrosti i ljubavi, vi ugledate svoje naličje i prepadnete se. Uplašite se od sebe, od onog mraka koji njena svetlost razotkriva, a ne od nje. Nije ona zastrašujuća, nego je strašan strah u vama.
