Ona vas očarava, njen pogled na svet je jedinstven, svež, duhovit i zabavan. Njen način života je rasterećen svega onoga što vas opterećuje. Njen smeh je iskren i uvek je spremnija da se smeje, nego da se ljuti ili tuguje, ona se ne zadržava dugo na mračnim mestima, jer je navikla da ih razotkriva i osvetljava. Ona se odnosi prema vama isto kao i prema sebi i to čini iskreno i s ljubavlju. Ne možete da je ne volite, ne možete da joj odolite.
Ali kad počnete da se osećate preplavljeno, naljutite se. Ko je ona, da tako temeljno uzdrmava vaš svet, da vas navodi da mislite da je pogrešno i nedovoljno sve što znate? Počnete da dižete zidove i branite se, jer ste ugroženi. Međutim, niste ugroženi vi, vaše biće, nego vaš strah, vaš mrak. On ne želi da bude osvetljen i raščinjen. I zato, umesto da se menjate i rastete, da proširujete granice i oslobađate se, vi odbacujete onu koja tako silovito nasrće na granice vašeg zatvora i nazivate je zastrašujućom. Nemogućom. Nerealnom.
A ona shvata da je strah (još jednom u njenom iskustvu) prevagnuo nad ljubavlju, verovatno zato što se toj ljubavi niste nikada istinski ni predali.
Možda kasnije shvatite. Nekad u životu. Možda ima nade za vas, ako vas je bar jednom dotakla zastrašujuća svetlost bića koje je slobodno i bezazleno i koje vas je time prestrašilo do kostiju.
Naslovna fotografija: instagram.com/explorerssaurus_
Brankica Milošević
