Idemo u prvod – mi ćemo ti naći devojku
Ovaj dobronamerni poziv je za tebe potpuni horor. Oni te teraju da izađeš ne iz sobe, nego iz sebe. Da ideš u provod koji je za tebe sve drugo, samo ne provod. Ti izbegavaš takvu vrstu društvenog života, koliko god možeš, a oni misle da je to način da te izvuku iz kuće i da te upoznaju sa nekom curom. U redu, izaći ćeš, da im učiniš, da te ne smaraju, iz prkosa prema samom sebi, ili iz dosade. Ali kako neko može da pomisli da bi na nekom bučnom, primitivnom mestu koje vri od neke agresivne i naporne energije, mogao da upoznaš neku koja bi ti se sviđala? Sa kojom bi imao nešto zajedničko, mogao da razgovaraš i da poželiš da je bolje upoznaš? Zapravo, najviše te nervira što oni to i ne misle – oni misle da treba da malo popiješ i ohrabriš se i da neku ženu odvedeš u krevet. Koncept odnosa koji tebe uopšte ne zanima.
Prestani da razmišljaš – samo joj priđi i reci “ćao”
Ako slučajno poveriš prijatelju da ti se neka devojka dopada (koleginica, komšinica, kasirka, neka koju stalno viđaš i realno možeš sa njom da uspostaviš kontakt), on će pokušati da te ohrabri. Ali savet da ne razmišljaš i da samo priđeš i pozdraviš devojku, potpuno promašuje – prijatelj te ne razume. Ne možeš da kažeš nekome ko živi unutar sopstvenog sveta da ne razmišlja. To je kao da nekome ko ne zna da pliva, kažeš da samo skoči u vodu i zapliva. Nerealno.
