Imaš očekivanja koja ne preispituješ, jer smatraš da ljubav treba da ispuni tvoje praznine, da godi tvom ponosu, da ti pruži sigurnost i samopouzdanje i da ništa ne dovodi u pitanje. A dešava se sve suprotno. Odjednom si nesigurniji nego ikad, često se osećaš poniženo i zapostavljeno, a praznina koja bi trebalo da bude ispunjena i dalje je prazna. I za to je kriva druga osoba, jer nije takva kakvom je vidiš i doživljavaš. A ono što ne vidiš je da svoje strahove projektuješ na nju, da pokušavaš da je uklopiš u sliku koju imaš o ljubavi, ne preispitujući umetničku vrednost te slike. Ne vidiš svoje potisnute sadržaje, koji su krenuli da cure, plutaju i isplivavaju, podstaknuti okidačima koje je ispritiskila ta čuvena hemija. U tvom hormonskom loncu ima previše začina i ono što se u njemu kuva, gotovo je nejestivo. Istovremeno si snažno privučen, preplašen i u gardu, pokušavajući da se odbraniš, dok te osećanja navode da se otvoriš i predaš. Unutrašnji konflikt rezulitra sumnjičenjem, nepoverenjem, neiskrenošću. Stalno se bojiš izdaje i povređenosti i nastojiš da se sačuvaš, da zadržiš distancu, da predstaviš sebe u boljem svetlu i ljutiš se jer umesto snage i ležernosti, emituješ slabost i napetost. Ljutiš se na osobu koja te emotivno angažuje, jer se tako osećaš zbog nje. Ne pada ti na pamet da se tako osećaš zbog sebe.
Trajna veza se gradi polako
U odnosu koji ima potencijala da potraje, ljudi su svesni da jedno drugom pristupaju sa različitih pozicija, da se ne poznaju i da simpatiju koja postoji tek treba da prošire i prodube. Znaju da ne mogu nekog da vole odmah, jer je za ljubav potrebno upoznavanje, prihvatanje i prisnost koja zahteva vreme, ne očekuju da je druga osoba oličenje njihovih maštanja, već žele da je upoznaju takvu kakva je i pokazuju konstantno interesovanje za to upoznavanje. Kad se pojave nerazumevanja i stvari koje bole i povređuju, oni se ne brane – to je deo upoznavanja i prihvatanja.
