Kad razmislite ozbiljno o tome da li biste se menjali, da li bi vam bilo bolje i zanimljivije da ste žensko i da li biste na to pristali, kad bi to bila jedina želja koju zlatna ribica može da vam ispuni, dakle, da li biste? Možda privremeno (ali to nije opcija koju zlatna ribica nudi) koliko da osetite kako to izgleda imati grudi, da se njima malo poigrate, da piškite sedeći i da saznate kako stvarno treba da dodirujete klitoris. I gde se tačno nalazi. To je zanimljiv deo. A onda pomislite na menstruaciju i PMS, trudnoću i porođaj i kosa vam se digne na glavi. “Ne, hvala, zlatna ribice. Neka njima njihovih ribica, ja ću radije zadržati ono što može da se digne.”
Žene se porađaju
Pa fuuuuj! I sve one romantične komedije u kojima muškarci padaju u nesvest kad prisustvuju porođaju, niti su romantične, niti su komedije. Eto vaš komšija, a baš je bio rešen da snimi porođaj i onoliko se pripremao i sav je bio ponosan što je tako moderan i tako posvećen i uzbuđen što će videti trenutak dolaska svog deteta na svet… Video je zjapeće crvenilo, a zatim više nije video ništa, dok se nije osvestio na bolničkom krevetu, kad je sve bilo gotovo. I prvo što je pomislio, bilo je da se zapita da li će ikada moći da odagna taj prizor i da žensko međunožje gleda očima željnog muškarca. Posle je okretao još neke tako prikladne misli, kao, gde mu je kamera i da se nije razbila kad je pao. Pitao bi on na kraju, setio bi se, ali nije stigao, jer je babica došla i donela mu sina. E tad se rasplakao, ali više zbog osećanja krivice i poraženosti, nego zbog tog malog vanzemaljca. Pa ti sad budi žensko. “Neka, hvala. Radije ću biti muška kukavica, nego hrabra žena. I nikad to ne bih priznao. Njih treba držati u uverenju da smo hladni i distancirani, da ne provale da smo kukavice. I ne treba im priznati da su hrabre, da se ne osile. Uostalom, to je za njih normalno, taj porođaj i sve to… Brrrr…”
