Iskrenost u vezi je nešto što na površini izgleda sasvim prihvatljivo i verovatno bi se bez razmišljanja zakleli da ste vrlo iskreni i da nemate nikakav problem u tom smislu. Ali ako malo bolje razmislite, setićete se mnogih momenata kada ste balansirali na ivici laži, ublažavali i prećutkivali celu priču, ili nešto kulirali, zato što niste bili sigurni da iskrenost ne bi dovela do sukoba ili bi povredila partnerku, a sa tim niste hteli da se nosite. Zato je, kad se svađate, tako lako zaoštriti iskrenost i upotrebiti je kao hladno oružje – jer je bila potisnuta i zatupljena, kad niste hteli da se svađate. Rezonujući tako, verovatno je najbolje uvek biti brutalno iskren, principijelno iskren, bez ikakve kalkulacije i predumišljaja. Ali u praksi, ispada da to uopšte nije moguće.
Loša iskustva
Iskustva u prethodnim vezama su najčešći razlog za stvaranje modela suzdržanosti, ublažavanja i preoblikovanja iskrenosti, nauštrp spontanosti i jednostavnosti. Niste se dobro proveli kad ste bili iskreni – ispalo je da ste uvredili partnerku, bili neotesani ili joj saopštili nešto što nikako nije htela da zna. Iako generalno smatrate da je iskrenost vrlina i da je treba centiti, u dosadašnjoj praksi se pokazalo da je iskrenost u vezi – precenjena. Da ponekad treba velikodušno slagati i omogućiti da stvari i dalje teku glatko, umesto spoticati se o neprijatne sitne istine. Jedino što se one nagomilaju, pa posle nekog vremena više nisu tako sitne, a onda počnete da se spotičete o prećutkivanja i lagana laganja. I to takođe imate u iskustvu, ali sada vam već izgleda da to tako ide i da ne može drugačije, da je to neki šablon, pravilo ponašanja u vezama, koje niko ne priznaje, a svi ga se pridržavaju.
