Prvo i osnovno pravilo dobre komunikacije je da saopštite kako se osećate, umesto da oputžujete onog drugog zbog toga što vam skače pritisak i što se nervirate. Optužbe obično počinju sa „ti uvek“ ili „ti nikad“ a ovo ćete izbeći tako što ćete saopštiti kako se osećate kad vaša partnerka nešto uradi ili ne uradi. Pa, umesto da joj kažete „rekao sam ti da mi to ne pomeraš, to mora da mi stoji tu, ali tebe boli uvo, nikad ne slušaš šta ti kažem“ (iz čega može jedino da proistekne svađa, bez ostvarivanja vaše potrebe da vam to nešto stoji tu, gde ste ga stavili) pretovorite ovu rečenicu u izjavu: „Kad mi pomeriš to što sam ostavio tu i zamolio te da ne diraš, osećam da ne vodiš računa o onome što je meni važno, a ponekad mislim da namerno hoćeš da me naljutiš. Šta ti misliš?“
Ove poslednje tri reči “šta ti misliš” sadrže ključ magije komunikacije. Izneli ste kako se osećate i šta vi mislite i sada želite da saznate šta ona misli. Pravo je majstorstvo upotrebiti ovu formulu u trenutku kad ste ljuti, ali uz malo prakse i rešenosti, sve je moguće. Kad vam prvi put uspe, videćete kako se naboj predstojeće svađe smiruje, poput plamena posutog vodom zdravog razuma.
