Vi ste uvek u najboljim godinama, a vaše vreme radi protiv nas. Nemojte sumnjati. A mi možemo samo da vam zavidimo. I da izmišljamo patetične duhovitosti o tome kako mi ne matorimo nego levelujemo.
Kad ste dečaci, boli vas uvo. Uvek ima ko da se pobrine za vaše potrebe, uvek imate na koga da budete ljuti ako ste nezadovoljni, uvek je neko drugi odgovoran, donosi odluke i govori vam šta da radite. I uvek možete da se pobunite protiv toga, ako vas ne mrzi suviše.
Kad ste tinejdžeri boli vas uvo. Uvek ima ko da se pobrine… pa kad ste muškarci, kao zreli, boli vas uvo, uvek ima… pa kad omatorite, boli vas uvo, jer tek tad ste legitimno u najboljim godinama iako su i sve prethodne bile najbolje.
Uvek je tu neka žena da pokušava da vas navede da odrastete. I da vas uporno sprečava u tome, izražavajući nezadovoljstvo i gurajući vas u bunt.
Ako dočekate legitimne najbolje godine, koje valjda nastupaju posle četrdesete i traju sve dok ne posenilite, bez neke legitimne ženske osobe da vas uvodi u red i da brine o vama, uvek ćete moći da birate među kandidatkinjama za tu ulogu. A pošto će vam se dopasti ta pozicija, ništa vas neće sprečavati da se nećkate, prepipavate i oprobavate koliko vam duša ište.
Gospoda u najboljim godinama su veoma tražena. Naročito ako se ponašaju kao tinejdžeri, kojima su hormoni udarili u glavu.
