Žene treba držati ili na distanci, ili na kratkom povocu. Najbolje i jedno i drugo. Zato one jednako mrze i jedno i drugo. Kad ih držiš na distanci, pokušavaju na sve načine da se zalepe kao pijavice. Kad im staviš povodac, trzaju kao besne i samo čekaju momenat nepažnje, pa da zbrišu. U oba slučaja postanu neverovatno lukave. Kad im ne dozvoljavaš da ti se umešaju u život, one smisle kako im je nešto baš neophodna tvoja pomoć. A i počnete slučajno da se srećete na čudnim mestima – u prodavnici koja je u vašem komšiluku, miljama daleko od svega što je njoj usput. U bioskopu, na projekciji dokumentarca o avijaciji, na džez koncertu i vaterpolo utakmici – odjednom ima širok spektar interesovanja za stvari koje je nikad nisu zanimale.
Ma pretvoriće se u nekoga ko odgovara opisu tvoje srodne duše, samo da omekšaš i pustiš je u jedanaesterac. A normalno, kad pustiš ženu da ti priđe toliko blizu, onda nema mrdanja. Ima da ide uz nogu, mada to najviše znači da ima da čeka na poziv i da bude spremna u svakom trenutku da ti se obraduje. Sa drugaricama na kafu? Naravno da može, samo treba da bude kod kuće za dva sata. Kako, samo dva sata? Dok ode i dok se vrati i ima ceo sat da se iskokodače sa kokoškama. I da se javi na svih pet poziva. Što bi je to smaralo, pa žene su lude za takvim pozivima, zar ne? Šta će ženi sloboda, da smišlja pakosti, da troši pare i da se kurva? Ma ne samo povodac, nego i brnjica uz to. Da ne laje, kad treba da ćuti. A to je otprilike uvek. Osim u krevetu.
