Ne sviđa im se distanca, ne sviđa im se povodac? Pa šta im se sviđa? Ma šta te zabole šta se njima sviđa, gledaj da sačuvaš zdrav razum. Teško je sa njima, teško je bez njih, zato je i izmišljena distanca. Ona omogućava da imaš ženu, a da sa njom nemaš odnos koji te upetljava. Ako joj lepo objasniš da će je upetljavanje dovesti do tesne ogrlice na kratkom lancu, možda se primiri na toj distanci bar neko vreme.
Ali žensko je to, ništa ne veruje. I dok se ne uveri, misli kako će njene zamisli uspeti, bez obzira na vaše fazone. Pokaži joj malo kako radi taj povodac, cimaj je brutalno čim joj dozvoliš da ti priđe. Pokaži posesivnost i primitivizam u shvatanju ženskih položaja i prava, kritikuj svaku njenu kompetenciju, prigovaraj joj dok vozi, koristi često popularne seksističke uzrečice tipa “ko ženama dade volan“, “ko vam dade pravo glasa“, “zna se gde je ženi mesto“, “ženama ne treba verovati“, “žene su dobre samo za jednu stvar“,”moja žena nema šta da traži u teretani, kafani, bioskopu, koncertu, na masaži (pusti mašti na volju)”.
Kad pošašavi od tvog patrijarhalnog primitivnog konzervativizma inspirsanog hrišćanskim tekovinama (Bog je zbog žene prognao Adama iz raja), biće sasvim zadovoljna distancom. A ako nije glupa i ima dovoljno iskustva, shvatiće da boljeg od tebe ne može ni da nađe i da joj se posrećilo sa takvim mužjakom, koji tačno zna šta hoće. Makar to hteo samo jednom u mesec dana i ređe. Surov je zakon distance i povoca.
