Istina je takođe, da se ni jedna žena ne pretvori u ludaču, tek onako, kao kad se princ pretvori u žabu zlom čarolijom. Niti se vraća nazad, iz žabećeg zarobljeništva. Ludilo se gaji celog života, usko je povezano sa totalnim nedostatkom ljubavi, zbog koga osoba ne može da izgradi vezu sa sobom, pa umesto samoljubavi uzgaja neobično upadljivu sebičnost (stalno se oseća ugroženo i sumnjiči svakoga za loše namere) ili ima altruističke ispade koji su obavezno okrenuti ka ljudima iz šireg okruženja, a ne ka najbližima, koje doživljava kao teret, neprijatelje i nužno zlo.
Dakle, kad neka žena načisto odlepi, čućete kako kažu da je uvek bila malo na svoju ruku, ili specifična ili malo čudna.
Pred konačno survavanje na dno razuma, bes se izdiže kroz ludilo i pošto ne može da vrati ni mladost, ni pamet, ni zdravlje, ni ljubav, on prosto želi da uništi ono što može.
Ako je vaša žena postala luda, nemojte misliti da joj možete pomoći, da će se izlečiti i urazumiti. To je degenerativan proces i ide od zla ka gorem.
Možda ne možete ostaviti bespomoćnu ludaču, ali ako ona ostavi vas, smatrajte da ste imali sreće. I dobro gledajte oko sebe, jer ste možda materijal koji privlači ludače.
Aleksina Đorđević
