Kakvu to ljubav mi zamišljamo, pa nikad nismo zadovoljne onom koja nam se pruža?
Pa, prvo, mi ne zamišljamo. Mi se sa čežnjom sećamo sveobuhvatne, sveprožimajuće, ekstatične i orgazmične ljubavi koju su naše duše upoznale na svom putu u druge dimenzije i silno želimo da je materijalizujemo sada i ovde. Sa svom njenom snagom, sa slašću i radošću koja je toliko jaka i intenzivna, da boli. Ta ljubav je iskustvo sjedinjenja sa drugim bićem, povezanosti i bliskosti u kojoj jedno drugom gledamo u srce i dušu, bez stida i straha.
To je ljubav koja oslobađa. A da bi iskusili tu slobodu, moramo se predati u potpunosti, ne zadržavajući za sebe ni delić sebe.
Nema tog ega koji može da opstane u ovakvoj ljubavi. Taj intenzitet ruši sve ograde, granice i prepreke – ako imamo hrabrosti da mu dozvolimo da naraste i poruši u nama sve barijere.
Nije svako sposoban za ovakvu ljubav. Ali žene jesu češće. Manje strahuju od rastapanja ega, manje drže do sebe, češće prepoznaju i poštuju ono veće i vrednije od svega malog i pojedinačnog. Češće se sećaju tog osećanja kad izgubiš sebe u onom drugom i vratiš se sebi duplo veći, bogatiji, otvoreniji, puniji, mudriji i prosvetljeniji – jer si spoznao drugo biće i sebe kroz njega. Jer si doživeo sebe doživljajem onog ko te voli, ko ti se predaje i kome si dragocen.
I zato, kad konstantujemo ljubav, mi se ne ponašamo kao da je to dijagnoza sa kojom sada nekako treba živeti, koliko toliko normalno, nego potpuno poludimo. Ničeg normalnog nema u ljubavi koju smo sposobne da osetimo, da doživimo celim bićem, da joj se predamo i prepustimo.
Da poletimo kao paraglajderom.
U ljubav, paranormalnu.
Mi smemo da nekome budemo najvažnije biće na svetu. Zato što smo stvorene da budemo majke, a majke su najvažnija bića na svetu. Opremljene smo za prihvatanje odgovornosti prema onima koje učimo ljubavi. Kao što ptice uče ptiće letenju. Ne bojimo se nebeskih visina.
Ali pamtimo kakav je osećaj letenja u tandemu. Kakvu slobodu u ljubavi pronalazi dvoje odgovornih za učenje.
Hoćemo sa vama. Sa našim partnerima, našim srodnim dušama, našim polovinama.
Prestanite da se plašite. Počnite da učite. Setite se. I poletite.
Čast je, privilegija, zadovoljstvo i beskrajni izvor iskustva, voleti jedno biće ljubavlju ekstatičnom, orgazmičnom, sveprožimajućom, veličanstvenom, zastrašujućom, preplavljujućom.
Aleksina Đorđević
