Muškarci često generalizuju, na isti način kao i mi. Umeju da prosikću rezignirano ma sve su one iste, da postave ljutitu dijagnozu, kao što i mi radimo kad nas naljuti neki vrli predstavnik muškog roda.
Gluposti generalizacije su rodno ravnopravne.
Ali i gluposti su ravnopravne. Najbolje, najsvesnije, najinteresantnije, najkreativnije i najizazovnije žene jednako su glupe kao one uobražene, plitke, površne, dosadne, pakosne, neduhovite. Čak su i vrlo pametne jednako glupe kao i glupe. U stvarima koje nam oduzimaju rezon, ili koje nas teraju da rezonujemo odbrambeno.
Glupe smo kad se zaljubimo i očekujemo da se ljubav produži i traje. Glupe smo kad nas varaju. Kad smo ljubomorne. Kad smo frustrirane. Kad smo ostavljene. Kad gledamo kako nam očekivanja i nadanja padaju u vodu. Kad kažemo sebi uf, kako sam mogla da budem tako glupa!?
Glupe smo kad peti put poverujemo u neću nikad više, molim te, oprosti mi. Poverovaćemo i šesti i sedmi i nećemo moći da verujemo koliko smo glupe. Glupe smo kad zatim mrzimo sebe zbog svoje gluposti, a vas tek počinjemo da preziremo, sa tendencijom da ispadnemo glupe i osmi put. Dok nam se ne smuči od gluposti.
