Jesi li sve poneo? Čuveno je pitanje koje vam često postavljamo, kad negde krećemo i na koje redovno čujemo nadrndani odgovor jesam, naravno, spreman sam, idemo. Uvređeni ton odgovora samo što nas ne priupita dobro šta ti misliš o meni, da sam kreten? Ali mi obično znamo s kim imamo posla i ne predajemo se. Nastavljamo da postavljamo pitanja.
Si bacio đubre? Gde su ti ključevi? Novčanik? Si spakovao kupaće gaće i papuče? Zavrnuo plin? Javio se mami?
Sve smo čekirale, a ipak nam onaj trn predosećanja i dalje buši mozak i ne da nam mira. Ali onda krenemo i to je totalno drugi film, opustimo se i zaboravimo da se preslišavamo.
Posle se ispostavi da je kesa sa đubretom ostala na terasi, da je on planirao da kupi kupaće gaće i papuče čim stignete i da mama nema pojma gde ste i vrlo je uvređena.
Plin smo same zavrnule, pare su kod nas, a i dokumenta, jer samo smo tako mirne. Jer smo navikle da imamo posla sa… tipom čija organizacija ima posebne potrebe. Na koga ne uspevamo da se oslonimo, jer ne možemo da dođemo na red, pošto je on neprestano oslonjen na nas.
I kad, pored sveg našeg truda da mislimo na sve i da vas nekako usmerimo da i vi malo mislite, makar samo na ono što vam je inače zadatak – na svoje potrebe, kad ipak čujemo a gde mi je plava majica, dođe nam da vas zadavimo.
I onda sikćemo na vas, besne i pošto smo odavno prevazišle pitanje čemu vam služi glava, pitamo se čemu služite vi nama?
Da nas nervirate? Minirate? Usporavate? Naterate nas da postanemo ljute i gorke, džangrizave tetke kojima nikad ništa nije po volji?
Donesete nam cveće, jer ste negde slučajno pročitali da žene cene kad im poklonite cveće, onako bez posebnog razloga, a nama se kiselina iz želuca popne pravo u mozak.
Alo, da li vidiš negde neko cveće? Deset godina živimo zajedno i ti nemaš pojma da ja jebeno ne mogu da smislim jebeno cveće, jer u meni izaziva jebeno osećanje krivice, jer nisam u stanju da jebeno brinem još i o jebenom cveću!!!
Mislim, tako neke slične sitnice. Gafovi. Ispale. Eto, malo ste se zajebali, a mislili ste sve najbolje. Kao onda kad ste nam kupili dva broja manje gaćice i intimni dezodorans. Šta je bila poruka, m? Da treba da smanjimo svoje debele guzice i pojačamo higijenu, ako ikad mislimo da nas poljubite tamo dole? Ma, poljubite vi nas u naše debele guzice, kad ste tako blentavi.
Naša poruka je nedvosmislena. Volimo vas, iako ste kreteni. Ali zahtevamo, apelujemo i naređujemo – ako ne možete da doprinesete i pomognete, sklonite se da ne smetate.
I ako ne znate šta da nam poklonite, pitajte nas.
Aleksina Đorđević
ps. Šumar ne odobrava ovaj tekst. Ženooo, gde su mi gaće!
