Mrzim taj osećaj. Ja kao nešto utripujem, on me ubedi da je to trip, ja odustanem, poverujem, povučem se, ispoštujem čoveka. A onda se, posle mesec, dva, godinu, pet, ispostavi da to uopšte nije bio trip.
Ne znam šta više mrzim, to što dozvolim da me ubede da je moj osećaj običan trip, ili to što je taj prokleti osećaj uvek ispravan. To što ponekad sa olakšanjem prihvatim da me ubede, jer bih silno volela da nisam u pravu, da tripujem i da mi se učinilo. Ili to što na kraju ispadne da sam sto posto u pravu. Baš bih volela da nisam bila. I ne znam šta ću da uradim sledeći put kad mi neki muškarac sa punim ubeđenjem kaže neee, ma kakvi, odakle ti to, šta si to utripovala, to uopšte nije tačno.
Možda ću da ga raspalim po ustima, pa šta bude. Ako ima petlje to da mi kaže u lice. Ili ću odmah da ga anfrendujem, blokiram, obrišem iz telefona.
Prošli put kad me je jedan ubeđivao da sam potpuno pogrešila i naravno, nazvao moj osećaj tripom, nisam bila posebno željna da ne budem u pravu i da se povučem pod naletom njegovog ego tripa. Jer ne verujem da me je svesno slagao, samo je bio ubeđen da je prevazišao povezanost sa bivšom ženom, da je emotivno slobodan i sposoban za vezu. Ha!
Njemu sam rekla izvini, ali kad ja nešto osetim na ovaj način, uvek budem u pravu, ti možda misliš da nisam, ali ja znam da jesam i ničim osim potpuno konkretnim akcijama nećeš moći da me razuveriš. I nije mi bilo ni drago ni lakše što se ispostavilo da sam u pravu. Vrlo brzo se ispostavilo.
A ako sam nešto utripovala u celoj priči, to je bila pomisao da je on možda spreman na akciju i voljan da prestane da živi u prošlosti. Stvarno sam htela da mu dam šansu. Ali nisam više mogla da slušam kako mu je bivša došla za vikend i donela skuvan porodični ručak, pa kako mu je i njegova bivša rekla isto što i ja istim povodom (a obe smo mu rekle jebi se), jer mi je bilo sve jasnije zašto ga je ostavila, a ipak mu nije presekla pupčanu vrpcu zavisnosti od sebe. Nisam htela da mi se desi da se možda nađem na nekom porodičnom ručku i da se pitam kako mi se to desilo.
Hoću da kažem, da ono što vi tako olako prozovete tripom, jeste apsolutan uvid. Informacija direktno iz trećeg oka. Razgovetan i jasan osećaj, koji zahteva da obratimo pažnju i da ga poslušamo.
Samo što vi možda ne znate u tom trenutku o sebi, ono što smo mi upravo shvatile o vama. Ili što možda baš to panično želite da sakrijete i od sebe i od drugih, pa se okomite na naš uvid, nazivajući ga tripom.
Lakše je da sam ja luda, nego da je on oštećen ili provaljen, jasno.
Dovoljno dugo sam bila dovoljno fina, ili dovoljno glupa, ili spremna da se iz ko zna kojih tripoznih razloga povučem kad me muškarac ubeđuje da mi se učinilo.
Mislim da ću sledećem koji to bude pokušao odmah da kažem jebi se.
Aleksina Đorđević
