Takozani rat polova je jednako sraman kao i građanski rat. Ne postoji veći poraz, nego ratovati sa nekim sa kim možeš da se sporazumeš, jer, kao prvo, govoriš istim jezikom, zatim, živiš na istoj teritoriji i treće i najvažnije potreban ti je, kao i ti njemu. Kad ne razumeš svog bližnjeg, to znači da treba da se potrudiš da ga razumeš.
Prosto ti je i prirodno da čitaš govor tela svog psa i da tačno znaš da li hoće napolje jer mu se piški, ili mu je samo dosadno, pa traži da se igra, ili je nešto nanjušio pa je oprezan, ili te na nešto upozorava, ili mu nije dobro i te poruke potpuno primaš i uvažavaš. Jednako ti je prosto i prirodno da to isto potpuno ignorišeš kod ženskog bića i da olako izjaviš kako je ne razumeš i da primaš i uvažavaš jedino svoje nerazumevanje.
Kad ne razumeš kuče, ti obratiš pažnju, razmisliš, ponudiš mu razne opcije, iscimaš se bre!
A kad ne razumeš ženu, objaviš da je komplikovana, luda, frustrirana i u PMS-u. Ili se naljutiš i pobesniš. Ili sve zajedno.
Pa koliko to može da bude teško, naporno, neizodljivo, predosadno i besmisleno, da uložiš dodatnu pažnju i napregneš vijuge da provališ ono što ne razumeš? A pri tom, to je najverovatnije baš ono što se ona pola vremena lomi da ti objasni.
