Zašto se osećamo superiorno u odnosu na mušku vrstu? To ne možeš da ne razumeš, možeš samo da pizdiš što je tako. Jer jesmo. Mi rađamo. Tačka. Stvar opstanka. Prilagodljivije smo psihološki i fizički, emotivno smo elastičnije i istovremeno stabilnije, sposobne za multitasking i balansiranje. Tako smo programirane. Da bi ženka odgajila mladunče mora da spava jednim okom, zaustavi uljeza jednom šapom i nahrani jedno mladunče jednom sisiom. Sa dve sise i jednom bebom malo smo u boljem položaju nego mačka sa pet mačića i dva reda po pet sisa.
To što nemamo uvek mladunce da opravdamo svoje osećanje superiornosti, isto možeš da ne razumeš, ako hoćeš da se praviš blesav.
Ne želi svaka žena da bude majka iako može ako hoće. Nema tu šta da se razume. Ili poslužiš čovečanstvu da produži vrstu, ili ne, tu nam je uloga ista.
Ne razumeš PMS, a i te kako umeš da se razmahuješ njime kao argumentom? Pa potrudi se. Prosto je. PMS boli u mozgu, u telu, u nervnim završecima. I sad, zamisli sebe da te nešto boli nedelju dana, a svet se ne zaustavi da te ispoštuje, nego i dalje moraš sve što moraš i niko ne jebe tvoje hemijske procese i suptilne balanse i drastične disbalanse. Ne možeš ni da zamisliš, jer te boli mozak i od samog pokušaja. Eto vidiš da razumeš.
I ne razumeš zašto moram da se obučem onako kako se osećam i koliko to različitih emotivnih stanja mogu da imam, kad se toliko često dešava da se njihovi adekvatni izrazi ne nalaze u mom ormaru. Ne trudi se. To je isto kao sa bojama. Ti razlikuješ tri osnovne, a ja poznajem osamnaest nijansi između svetle i tamno sive.
Možda i ne moraš sve da razumeš. Najbolji deo tolerancije sastoji se u prihvatanju onoga što je različito od tebe i što ne razumeš.
ZANIMLJIVO:
Saznajte kako svojoj dragoj možete pokazati da je posebna.
