Sa muške tačke gledišta, stvari su skroz jednostavne. Ona ima da bude verna. A to znači da se ne kreše ni sa kim osim sa vama. Da li će vas izneveriti u nekom drugom smislu, neće čuvati vaše tajne, biće pakosna i povremeno vam nameštati neprijatne situacije jer vam se zbog nečeg sveti i takvi neki plitki potezi kojima se odlikuje vrednosna, filozofska vernost, odnosno, neverstvo, neće vas mnogo brinuti.
Jer vi cenite vernost. Njenu. Znate tačno koliko ona vredi. Ona vam čuva ego od suočavanja sa nezgodnim pitanjima. Recimo o tome zašto se žena upušta u neverstvo. I sa još zajebanijim odgovorima. Recimo zato što je sa vama nezadovoljna u krevetu. Ups…Izvinjavam se. Ja to hipotetički skroz. Uostalom, pravite se kao da nisam to rekla, dobri ste u tome.
Vaša vernost je vaša stvar. Pa šta ako švrljate okolo i čim imate lufta pokušavate da navatate neku kres kombinaciju i da oživite neku šemu iz prošlosti, iako imate devojku koju volite i ne želite da je izgubite i povredite? Koga se to tiče, osim vas? Jednom se živi i imate pravo na svako uživanje koje možete sebi da obezbedite tako da nikog ne uznemiravate naročito, a da sebe zadovoljite maksimalno. Jeste to veština, svaka čast.
Ali zašto onda ne možete da prihvatite da žena isto tako razmišlja i postupa? Videla sam isti izraz na mnogim različitim muškim licima, kad god sam pitala muškarca koji vara da li može da zamisli da se njegova žena ili cura isto tako ponaša. Neopisiv je taj izraz, ali on kategorički kaže ne, pre nego što vam iz mozga stigne u grlo i izađe na usta.
Uostalom, zna se šta je vernost. To je kad mi ne varamo vas. Sve ostalo je relativno.
