Mnogi muškarci doživljavaju vernost kao uskraćivanje slobode, ali to je sasvim pogrešan koncept ljubavi. Slobodan si da biraš u svakom trenutku, ali ne smeš da zaboraviš da si već izabrao, samo zato što je neka druga privlačna i dostupna u pogodnom trenutku. Ako makar na trenutak izabereš neku drugu, uništio si vrednost svog prvog izbora – varati svoju ljubljenu znači varati sebe, popuštati svojim slabostima, biti sebičan i verovati da je to bezazleno i da neće naškoditi tvojoj vezi. Ali hoće. Ako si neveran i to kriješ, uništavaš osnovnu vrednost stabilne veze – iskrenost i poverenje. Nećeš dugo izdržati, osećaćeš krivicu, nesvesno ćeš doprineti tome da budeš otkriven i da više ne moraš da lažeš, a onda ćeš tražiti oproštaj, kajaćeš se i osećaćeš se grozno što povređuješ onu koju voliš. To je slabost. Da li bi ti sebi oprostio? Da li bi njoj oprostio da te tako izda? Da li veza može da se nastavi kad se pojavi potreba za oproštajem? Ako želiš da budeš sa nekom drugom i smatraš da te poštenje i iskrenost obavezuju da o tome razgovaraš sa svojom partnerkom, nisi u mnogo boljoj situaciji. Ona onda mora da odluči da ti veruje da je nećeš prevariti iako želiš, da ćeš odoleti iskušenjima, iako ne činiš ništa da ne dolaziš u situacije u kojima dolazi do iskušenja. Još je gore ako tražiš njenu dozvolu i blagoslov, u ime iskrenosti i poverenja – to je surovo. Ona može pristati, jer ne želi da te sputava, jer shvata da ti je to važno i da će te izgubiti ako ti ne omogući da zadovoljiš svoju glad, nagon, hir. I to može da joj uništi sreću, a ti ne želiš da tvoja voljena bude nesrećna.
