U toj igri, samoljublje je u igri. Koliko god vam se dopadala druga osoba, sami sebi se dopadate još više. Zadovoljstvo u posmatranju kakav utisak ostavljate, jače je od želje da zapravo nešto imate sa tom osobom. Zato je flertovanje tako zabavno, neophodno i uobičajeno. Treba nam neko, da se pred njim pokažemo, da nas inspiriše da zablistamo. Kul.
Osim što se ta površna radost zadovoljavanja ega završava kad ustanovimo da smo se upleli i da nam je stalo. Tu prestaje igra i stvari postaju ozbiljne. Počinjemo sve da shvatamo lično, pa nam se dešava čak i da izgubimo smisao za humor, kojim se inače odlikujemo. M? Poznato?
Da li vam je već neka žena do koje vam je stalo i koja vas je izbezumila i uvredila nekom britkom i istinitom opaskom, prebacila kako je očekivala da ne oglupavite i ne izgubite smisao za humor, samo zato što vas kritikuje ili nešto traži od vas?
