Ali moraš da računaš sa tim da će ta sreća koju osećaš na početku, u periodu zaljubljenosti, ispariti spontano, kao što se i pojavila, ugasiće se zajedno sa euforičnim osećanjima, što je sasvim prirodno. Ljubav nije tu da te uljuljka i uteši, nego da te izazove i navede da iskoračiš iz svoje zone komfora ka ličnom razvoju – a lični razvoj je neudoban i neugodan, niko ga i ne preduzima dok ne oseti da je nekako prinuđen, da mora da prevaziđe neke stvari, da škodi sebi opirući se potrebi za odgovaranjem na izazove posle kojih nema povratka na staro.
Emotivni odnos je jedan od pokretača ličnog razvoja i daleko od toga da je jedini način da se pokreneš i da se baviš samospoznajom, ali u odnosu je to neizbežno. Ako odbijaš da sagledaš sebe, da se prilagodiš, da dozvoliš da osoba sa kojom si povezan utiče na tebe, da podeliš svoje misli i osećanja, svoja strahovanja, svoje uspone i padove, ako ne naučiš da pružiš i primiš podršku, da tolerišeš ono što ne možeš da promeniš i da menjaš ono što želiš da promeniš, ako ne prihvataš drugu osobu onakvu kakva je i ako ona ne prihvata tebe, ako se zadržavate na nivou emotivne igre, manipulacije, prikazivanja sebe umesto istinskog otvaranja, ako zadržavate distancu i krijete svoje slabosti iza nje, odnos će se urušiti i u njemu nećete naći nikakvo ispunjenje, niti ćete napredovati na ličnom duhovnom planu. Mnogi ljudi provode godine i čitave živote u ovakvim odnosima, u kojima ipak trpe uticaj osobe sa kojom su povezani, ali na način koji ih uči da se bolje opiru i čuvaju sebe uprkos lošim odnosima – oni dobro znaju da u odnosu nema nikakve sreće, ako je u odnos sam ne uneseš, a često pronalaze zadovoljstvo u stvarima koje čuvaju za sebe i ne unose ih u odnos da bi ih sačuvali od lošeg uticaja i kvarenja.
